Vrtić donosi promene. Neke promene vas mogu iznenaditi. Regresija tokom adaptacije na vrtić može da se pojavi kroz ponovno mokrenje, tepanje, traženje dude, veću vezanost za roditelja ili noćne more kod dece.
To ne znači nužno da je dete izgubilo ono što je ranije naučilo. Nova rutina, svakodnevno odvajanje i boravak u novom okruženju mogu privremeno da utiču na njegovo ponašanje dok se prilagođava.
Zašto se dete vraća ponašanjima koja je već preraslo?
Polazak u vrtić donosi mnogo novih zahteva u isto vreme. Čak i kada deluje da se dobro snalazi, sve te promene mogu da utiču na njegovo ponašanje.
Tokom prvih nedelja dete se prilagođava na:
- odvajanje od roditelja
- nove vaspitače i drugu decu
- drugačije vreme obroka, odmora i igre
- pravila koja možda ne postoje kod kuće
- deljenje prostora, igračaka i pažnje odraslih
- duži boravak van poznatog kućnog okruženja
Zato regresija kod deteta pri polasku u vrtić nije neobična pojava. Dete može ponovo da traži pomoć pri oblačenju, da insistira da ga hranite, da želi više fizičke blizine ili da teže podnosi odvajanje. Takvo ponašanje ne znači nužno da je izgubilo ranije stečenu samostalnost.
Može samo da pokazuje da mu je u tom periodu potrebno više podrške i predvidivosti. Ako mu je upravo jutarnji odlazak najteži deo dana, dobro isplanirana priprema deteta za jutarnji rastanak može da mu pomogne da zna šta ga očekuje.
Kratka i predvidiva rutina može da olakša prelazak iz kućnog okruženja u vrtić i smanji napetost pre samog rastanka.
Kako izgleda regresija tokom adaptacije na vrtić?
Regresija se ne pokazuje isto kod svakog deteta. Kod nekog će se promeniti san, dok će drugo ponovo tražiti dudu, pomoć pri oblačenju ili više blizine.
Najčešće se primećuje kroz navike i veštine koje je dete već bilo savladalo.
Najčešći oblici su:
- Ponovno mokrenje ili traženje pelene
- Povratak dude, flašice ili tepanja
- Veća potreba za roditeljem
- Promene sna i samostalnosti
Ponovno mokrenje ili traženje pelene
Dete koje je već koristilo nošu ili toalet može ponovo da ima nezgode ili da traži pelenu. To ne mora da znači da je zaboravilo ono što je naučilo.
Tokom perioda prilagođavanja može mu biti teže da prati signale tela ili da zatraži odlazak u toalet na vreme. Važno je da ga zbog toga ne kritikujete i ne podsećate stalno da je „veliko“.
Povratak dude, flašice ili tepanja
Povratak ranijih ponašanja tokom adaptacije može da se vidi i kroz ponovno traženje dude, flašice ili omiljene igračke. Neka deca ponovo počnu da tepaju ili traže da im se obraćate kao kada su bila mlađa. Poznate navike mogu im pružiti osećaj sigurnosti dok se još navikavaju na novu svakodnevicu.
Veća potreba za roditeljem
Dete koje je ranije bilo samostalnije može odjednom češće da traži da ga nosite, hranite ili oblačite. Može vas pratiti po kući ili burnije reagovati kada izađete iz prostorije. Posle više sati provedenih bez roditelja, veća potreba za blizinom kod kuće nije neuobičajena.
Promene sna i samostalnosti
Adaptacija može da utiče i na uspavljivanje i noćni san. Dete može ponovo da traži roditelja pored sebe, da se češće budi ili da odbija da spava samo. Takve promene mogu da se pojave kada se menja dnevna rutina i dete se još privikava na novu sredinu.
Kod neke dece napetost se može pokazati i kroz fizičke tegobe. Ako se, na primer, ponavlja glavobolja kod dece, obratite pažnju kada se javlja i da li je prate druge promene u ponašanju.
Kako roditelji mogu da reaguju na regresiju?
Kada se staro ponašanje vrati, važno je da ga ne kritikujete. Regresija tokom adaptacije na vrtić obično traži više strpljenja, doslednosti i osećaja sigurnosti kod kuće.
Možete da pomognete na nekoliko načina:
- Ne pravite veliki problem od ponašanja koje se vratilo. Ako dete ponovo traži dudu, pomoć pri oblačenju ili ima nezgodu sa toaletom, reagujte mirno. Stres kod dece može da se pokaže kroz različite promene u ponašanju, pa kritika, zadirkivanje ili stalno podsećanje da je dete nešto već preraslo mogu da stvore dodatni pritisak.
- Zadržite poznatu rutinu. Sličan raspored obroka, igre, kupanja i spavanja daje detetu više predvidivosti. Kada je veliki deo dana nov, poznate navike kod kuće mogu da mu prijaju.
- Ponudite pomoć kada je traži. Ako želi da mu pomognete da se obuče ili jede, ne morate odmah da insistirate na potpunoj samostalnosti. Pomozite mu koliko je potrebno, a zatim ga postepeno podstičite da ponovo uradi ono što već zna.
- Ne ispitujte ga stalno o vrtiću. Umesto mnogo pitanja čim dođe kući, dajte mu malo vremena. Možete kasnije pitati šta mu je bilo lepo ili da li mu je nešto smetalo, ali ostavite prostor da samo pokrene temu.
- Razgovarajte sa vaspitačem. Dete može da se ponaša drugačije u vrtiću nego kod kuće. Razmena informacija pomaže da vidite kada se promene javljaju, šta im prethodi i šta detetu najviše smeta.
Koliko regresija može da traje i kada treba potražiti savet?
Ne postoji tačan rok koji važi za svako dete. Regresivno ponašanje tokom adaptacije na vrtić može da traje kraće ili duže, u zavisnosti od deteta, njegove rutine i toga koliko mu je potrebno da se navikne na novu sredinu.
Važnije je da pratite da li se ponašanje postepeno smanjuje. Ako promene traju duže, postaju izraženije ili počnu ozbiljnije da utiču na san, ishranu, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje, razgovarajte sa pedijatrom.
On može pomoći da procenite da li je reč o prolaznoj reakciji na adaptaciju ili je detetu potrebna dodatna podrška.
Imajte na umu da dete može biti uznemireno i zbog samog odlaska kod pedijatra, na sličan način kao kada se javlja strah od lekara. Zato mu unapred objasnite gde idete i šta može da očekuje.
Dajte detetu vremena da se prilagodi
Povratak stare navike ne znači da je dete izgubilo ono što je već naučilo. Regresija tokom adaptacije na vrtić često je prolazna reakcija na veliku promenu u svakodnevici.
Najviše pomažu mirna reakcija, poznata rutina i malo više strpljenja dok se dete ne navikne na novu sredinu.
Pratite kako se ponašanje menja i podržite dete bez pritiska. Kada se oseća sigurnije, ranije stečena samostalnost se uglavnom ponovo vraća.