Beba može mirno da prespava zvono telefona, a zatim da se trgne kada šušne kesa pored kreveca. Takve situacije lako zbune roditelje, posebno tokom prvih nedelja kada reakcije na zvuk još nisu predvidive.
Prva objektivna provera sluha obično se radi već u porodilištu, dok beba spava ili miruje. Ako nije urađena pre izlaska iz porodilišta, međunarodne preporuke predviđaju skrining tokom prvog meseca života. Rezultat koji pokaže da je potrebna ponovna provera još ne znači da beba ima oštećenje sluha.
Ako kod kuće primećujete da beba uporno ne reaguje na glasne zvuke, kasnije ne prati zvuk pogledom ili ne okreće glavu prema glasu u uzrastu kada se takva reakcija očekuje, razgovarajte sa pedijatrom i tražite procenu sluha. Čekanje da dete počne da govori može nepotrebno odložiti dijagnostiku.
Kada se radi prva provera sluha kod bebe?
Skrining sluha radi se vrlo rano, najčešće tokom prvih dana posle rođenja. Cilj je da se moguće urođeno oštećenje sluha prepozna pre nego što roditelji mogu pouzdano da ga primete posmatranjem ponašanja bebe.
Institut za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ navodi da se u porodilištima neonatalni skrining sluha sprovodi snimanjem tranzitornih otoakustičkih emisija, odnosno TEOAE. Metoda je objektivna, brza, neinvazivna i može da se ponavlja.
Domaća praksa ipak nema potpuno jedinstven sistem. Kada se kaže „skrining sluha kod beba je obavezan,“ važno je napraviti razliku između opšte preporuke za svu novorođenčad i obaveznog testiranja beba sa faktorima rizika.
Profesor Nenad Arsović, direktor Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju UKCS, izjavio je za RTS 8. avgusta 2026. da Srbija još nema nacionalni program skrininga oštećenja sluha, ali da su porodilišta opremljena aparatima za proveru sluha novorođenčadi.
Prema navodima UKCS, sledeći korak trebalo bi da bude formiranje nacionalne baze podataka.
Ako pri otpustu niste dobili informaciju o rezultatu, pitajte porodilište ili pedijatra da li je skrining urađen i gde možete da ga obavite.
Kako izgleda test sluha kod novorođenčeta?
Roditeljima prizor sonde ili elektroda uz glavu tako male bebe može delovati ozbiljnije nego što sama procedura jeste. Skrining ne boli, ne zahteva da beba odgovara na zvuk i često se završava dok ona spava.
Kod OAE testa mala sonda stavlja se u spoljašnji slušni kanal. Uređaj emituje zvuk i registruje veoma slab odgovor koji nastaje u unutrašnjem uvu. Tako se procenjuje funkcija puža, odnosno kohlee.
Druga metoda je automatizovani odgovor moždanog stabla na zvuk, AABR. Male elektrode postavljene na glavu registruju odgovor slušnog puta nakon zvučnog nadražaja.
Američki National Institute on Deafness and Other Communication Disorders opisuje OAE i ABR skrining kao metode koje mogu da se rade dok novorođenče miruje ili spava.
Rezultat skrininga prvenstveno odgovara na pitanje da li je potrebna detaljnija provera. Skrining sam po sebi ne određuje tačno vrstu i stepen eventualnog oštećenja sluha.
Šta znači ako beba ne prođe prvi skrining?
Takav rezultat treba shvatiti kao poziv na ponovnu proveru, a ne kao konačnu dijagnozu.
Kod novorođenčadi u slušnom kanalu može ostati verniks, a u srednjem uvu tečnost nakon porođaja. OAE je osetljiv i na buku u prostoriji, položaj sonde i kretanje bebe.
Američko udruženje ASHA navodi da sadržaj u slušnom kanalu i tečnost u srednjem uvu mogu privremeno sprečiti registrovanje otoakustičkih emisija. Smernice za neonatalni skrining zato predviđaju ponovnu procenu kada rezultat nije uredan.
Važno je ipak završiti dalju dijagnostiku i ne pretpostaviti da će se nalaz „sam srediti“.
Često se koristi lako pamtljivo pravilo 1-3-6: skrining do prvog meseca, kompletna audiološka dijagnostika do trećeg meseca ako beba nije prošla skrining i početak odgovarajuće rane intervencije najkasnije do šestog meseca kada se potvrdi oštećenje sluha. Takve smernice navodi i američki CDC.
Beba ne reaguje na zvuk – kada treba reagovati?
Jedna propuštena reakcija obično govori vrlo malo. Novorođenče može duboko spavati, biti usredsređeno na hranjenje ili jednostavno ne pokazati reakciju koju ste očekivali.
Obrazac koji se ponavlja mnogo je korisniji signal.
[/su_table]|
Uzrast |
Reakcije koje se obično pojavljuju |
| Rođenje do 3 meseca | Reaguje na jače zvuke, može da se umiri na poznat glas |
| 4 do 6 meseci | Prati neke zvuke pogledom, primećuje zvučne igračke i promenu tona glasa |
| 7 do 12 meseci | Okreće se prema zvuku, sluša kada joj govorite i sve više reaguje na govor |
Razvojne granice nisu štoperica. Bebe ne stiču svaku veštinu istog dana. National Institute on Deafness and Other Communication Disorders zato svoje razvojne smernice za sluh predstavlja kao okvir za praćenje, uz preporuku da roditelji razgovaraju sa lekarom kada dete ne pokazuje više očekivanih reakcija.
Posebnu pažnju zaslužuje beba koja redovno ne reaguje na glasne zvuke, reaguje kada Vas vidi ali ne kada joj se obraćate van vidnog polja, čuje pojedine zvuke a druge kao da ne registruje ili tokom druge polovine prve godine ne pokušava da pronađe izvor zvuka.
Nemojte testirati sluh jakim lupanjem tik uz bebino uvo. Kućni eksperimenti ne mogu da odrede prag sluha, a nepotrebno snažni zvuci mogu biti neprijatni.
Uredan test po rođenju ipak nije poslednja provera
Uredan neonatalni skrining predstavlja vrlo dobru vest, ali sluh može da se promeni tokom detinjstva.
Pojedina oštećenja nastaju ili postaju izraženija kasnije. Zbog toga pedijatar tokom razvoja prati reakcije na zvuk, pojavu brbljanja, razumevanje govora i kasniji govorno-jezički razvoj.
Dodatno audiološko praćenje posebno je značajno kod dece sa određenim faktorima rizika. Među njima su duži boravak u jedinici intenzivne neonatalne nege, pojedine infekcije, meningitis, određene anomalije glave i uha, porodična istorija ranog oštećenja sluha i terapije lekovima koji mogu oštetiti sluh.
Prema JCIH smernicama, boravak u neonatalnoj intenzivnoj nezi duži od pet dana smatra se faktorom koji zahteva pažljivije praćenje.
Roditeljska sumnja takođe je dovoljan razlog za proveru, čak i kada je prvi skrining bio uredan.
Kako izgleda pregled ako postoji sumnja na oštećenje sluha?
Pedijatar može uputiti dete otorinolaringologu i audiologu, a izbor testova zavisi od uzrasta, prethodnog rezultata i mogućeg uzroka.
Kod male bebe mogu se koristiti ponovljene otoakustičke emisije, timpanometrija i detaljniji testovi električnog odgovora slušnog sistema, među kojima je ABR, kod nas često nazivan i BERA.
Klinika za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije među postupcima za ranu dijagnostiku kod dece navodi OAE, AABR, BERA, timpanometriju i druge audiološke procedure.
Ako se oštećenje potvrdi, sledeći koraci zavise od njegovog tipa i stepena. Mogu obuhvatiti praćenje, medicinsko lečenje određenih uzroka, slušna pomagala, kohlearni implant kod odgovarajućih kandidata i ranu podršku razvoju komunikacije i jezika.
Vreme tada ima praktičan značaj. Mozak bebe od prvih meseci intenzivno obrađuje zvuk i gradi osnove buduće komunikacije, pa rana dijagnostika omogućava da odgovarajuća podrška počne dok je razvoj jezika veoma intenzivan.
Za kraj…
Prvu proveru sluha treba završiti veoma rano, idealno još u porodilištu i najkasnije tokom prvog meseca. Rezultat koji zahteva ponavljanje testa ne potvrđuje automatski oštećenje sluha, ali kontrolu treba obaviti u preporučenom roku.
Kod kuće posmatrajte razvojni obrazac, umesto da očekujete reakciju na svaki šum. Beba koja uporno ne reaguje na zvuke, ne počinje da prati njihov izvor ili kasnije pokazuje zastoj u razvoju brbljanja i govora zaslužuje stručnu proveru čak i ako je neonatalni skrining bio uredan.
Roditeljska svakodnevna zapažanja i objektivni audiološki testovi zajedno daju najpouzdaniju sliku. Ako Vam se čini da beba ne čuje kako očekujete, zabeležite šta primećujete i razgovarajte sa pedijatrom bez čekanja da „preraste“ problem.