Milica Stefanovic 
Šarlah je u svesti mnogih arhaična bolest koja se povezuje sa dalekom prošlošću i nekom drugom erom čovečanstva i medicine.
Ipak, iako se danas leči uspešno i retko ostavlja posledice, ova bolest i dalje postoji i povremeno se javlja u vrtićima i školama, pa samim tim i u porodičnim krugovima.
Prvi kontakt sa pojmom šarlaha kod sopstvenog deteta zna da izazove uznemirenost i niz zabrinutih pitanja: koliko je opasno, kako se prenosi, da li su potrebni antibiotici, kada dete može ponovo u kolektiv?
Ako ste ovde, verovatno ste primetili kod svog mališana crveni osip i visoku temperaturu, bolno grlo ili ste čuli da je u vrtićkoj grupi neko dobio dijagnozu šarlaha, pa želite da se pripremite za mogući scenario u kome ga i vaše dete dobija.
Odmah da razjasnimo: da, šarlah i danas postoji, a uzrokuje ga bakterija streptokoka grupe A. Ali, uz blagovremeno lečenje, prognoza je gotovo uvek dobra. Međutim, to ne znači da bolest treba shvatiti olako.
U nastavku teksta objasnićemo detaljno sve što treba da znate o šarlahu: kako izgleda kod dece, koji su simptomi, kako se leči, i kako da pomognete svom detetu da se oporavi što lakše.
Šta je šarlah i kako nastaje?
Šarlah je bakterijska infekcija izazvana streptokokom grupe A (Streptococcus pyogenes), koja je inače poznata i po izazivanju angine.
Najčešće se javlja kod dece uzrasta između 5 i 15 godina, ali njegova pojava nije isključena ni kod mlađih. Najraniji slučajevi šarlaha mogu se javiti već oko prve godine života, iako je to dosta ređe.
Nekada streptokoka ispušta toksine koji izazivaju karakterističan osip i tada govorimo o šarlahu. Toksini se vezuju za imuni odgovor deteta i stvaraju kožne i druge sistemske simptome.
Većina obolelih su deca predškolskog i ranog školskog uzrasta.
Bolest se često javlja zimi i u rano proleće, kada deca provode više vremena u zatvorenom prostoru, a imunitet je dodatno opterećen borbom protiv sezonskih virusa i nedostatkom sunčeve svetlosti.
Šarlah se širi kapljično, kijanjem, kašljanjem ili direktnim kontaktom.
Prvi znaci i simptomi šarlaha kod dece
Iako se na početku šarlah može pomešati sa virusnim infekcijama, kombinacija nekoliko karakterističnih znakova jasno ukazuje na ovu bolest.
Rano prepoznavanje simptoma od krucijalne je važnosti za blagovremeno i upešno lečenje.
Crveni osip, visoka temperatura i grlobolja
Osip kod šarlaha počinje kao sitna crvena tačkasta izbijanja po koži koja se javljaju dan-dva nakon pojave visoke temperature i upale grla. Najčćešće počinje u predelu pazuha, prepona i vrata, a zatim se širi po telu.
Osip je izraženiji u pregibima i može trajati nekoliko dana.
Koža tada postaje gruba na dodir, a nakon povlačenja osipa dolazi do ljuštenja, posebno na dlanovima i tabanima.
Grlobolja je izražena, često praćena otežanim gutanjem i crvenilom krajnika.
Kako izgleda „malinasti jezik”
Jezik je u ranim fazama bolesti obložen belim ili žutim naslagama. Nakon dan-dva, naslage nestaju, a jezik poprima jarko crvenu boju i postaje uvećan, sa izraženim gustim papilama.
Ovaj karakterističan izgled poznat je kao „malinasti jezik“ i jedan je od sigurnijih pokazatelja da dete boluje od šarlaha, posebno kada se javi zajedno sa osipom i grloboljom.
Ovakav izgled jezika se najčešće javlja od drugog dana infekcije.
Razlikovanje šarlaha od drugih bolesti sa osipom
Razlikovanje šarlaha od virusa kao što su rubeola, morbili ili virusni egzantemi laicima nije jednostavno bez pregleda.
Ključna razlika je u kombinaciji simptoma: šarlah gotovo uvek uključuje bakterijsku anginu, visoku temperaturu, karakterističan osip i promene na jeziku.
Virusni osipi često dolaze bez bolova u grlu i ne prate ih promene na jeziku.
Alergijske reakcije, s druge strane, nisu praćene temperaturom, a promene na koži uglavnom svrbe, dok je osip kod šarlaha uglavnom bez svraba ili se javlja vrlo blag svrab.
Kako se šarlah prenosi i koliko je zarazan?
Nakon izlaganja bakteriji, simptomi se obično razvijaju u roku od 2 do 5 dana. Dete je zarazno već dan-dva pre pojave osipa, što otežava rano prepoznavanje ove bolesti u kolektivu.
Kako zaštititi druge članove porodice?
Kada se u porodici pojavi šarlah, ključno je sprečiti dalje širenje bolesti. To podrazumeva ne samo izolaciju deteta, već i niz higijenskih i praktičnih mera koje štite ostale ukućane, naročito mlađu decu i osobe sa slabijim imunitetom.
Preporučuje se da se dete smesti u posebnu prostoriju, ukoliko je to moguće, i da koristi svoj pribor za jelo, peškir i posteljinu.
Površine koje dete dodiruje – kvake, daljinski upravljači, igračke… treba redovno dezinfikovati.
I dete, a i ostali ukućani treba da peru ruke sapunom i toplom vodom često i temeljno.
Ako roditelj mora da bude u direktnom kontaktu s detetom, preporučuje se korišćenje maski i često menjanje i pranje odeće, jer ni odrasli nisu u potpunosti imuni na streptokokne infekcije koje izazivaju šarlah.
Iako se ređe javlja kod odraslih i obično u blažem obliku, moguće je razviti simptome ukoliko je imunitet oslabljen ili ako postoji blizak i produžen kontakt sa zaraženim detetom.
Važno je da odrasli i ostala deca prate sopstveno zdravstveno stanje i obrate pažnju na moguće simptome.
U slučaju bilo kakvih znakova infekcije, treba se odmah obratiti pedijatru radi pregleda i eventualne terapije.
Kada je dete najzaraznije?
Najveći stepen zaraznosti javlja se u prvih 24 do 48 sati od pojave simptoma, kada dete kašlje, kija i ima pojačano lučenje sekreta. Upravo u tom periodu može najlakše preneti infekciju kapljičnim putem.
Nakon što primi prvu dozu antibiotika i prođe najmanje 24 sata, dete se smatra bezbednim za okolinu jer terapija brzo smanjuje broj bakterija u organizmu i sprečava dalje širenje.
Uprkos tome, preporuka je da dete ostane kod kuće nekoliko dana, dok se simptomi potpuno ne povuku i organizam ne oporavi dovoljno za povratak u kolektiv.
Postavljanje dijagnoze šarlaha kod dece: kada otići kod pedijatra?
Prvi korak kada se posumnja na šarlah je pregled kod pedijatra.
Lekar će na osnovu anamneze – razgovora sa roditeljem o simptomima i toku bolesti i fizičkog pregleda obratiti pažnju na izgled grla i jezika, prisustvo uvećanih krajnika i karakterističan osip po telu.
U nekim slučajevima koristi se i brzi test za otkrivanje streptokoka grupe A, poznat i kao RADT test (rapid antigen detection test), ali treba napomenuti da ovaj test uglavnom nije dostupan u domovima zdravlja u Srbiji.
Najčešće se uzorak – bris grla šalje u odgovarajuću laboratoriju, u kojoj se vrši ili brzi test ili klasična mikrobiološka analiza.
U privatnim laboratorijama brzi test je češće dostupan i može se uraditi uz zakazivanje ili dolazak bez uputa.
Važno je napomenuti da negativan rezultat brzog testa ne isključuje uvek infekciju, pa se dijagnoza postavlja uzimajući u obzir kliničku sliku i, po potrebi, dopunske analize.
Da li je neophodan bris grla?
Bris grla, tj. mikrobiološka analiza uzorka sa sluzokože grla i krajnika, predstavlja najpouzdaniju metodu potvrde infekcije streptokokom.
Iako nije uvek obavezan, često se koristi za potvrdu dijagnoze pre započinjanja antibiotske terapije, naročito kod blažih oblika bolesti ili ako simptomi nisu tipični.
Uzimanje brisa je jednostavno, bezbolno i traje svega nekoliko sekundi. Rezultati se obično dobijaju za dan ili dva.
Pored potvrde infekcije, ova analiza može ukazati i na osetljivost bakterije na određene antibiotike, što dodatno pomaže lekaru u odabiru najefikasnije terapije.
Lečenje šarlaha kod dece
Terapija šarlaha se zasniva na primeni antibiotika koji ciljano deluju na bakteriju streptokok grupe A.
Najčešće se propisuje penicilin kao prva linija , odbrane, s obzirom na njegovu efikasnost i nisku cenu.
Za decu koja su alergična na penicilin, alternativni izbor su antibiotici kao što su amoksicilin, cefalosporini ili makrolidi poput azitromicina.
O izboru leka odlučuje lekar, uzimajući u obzir uzrast deteta, alergijske reakcije i opšte zdravstveno stanje.
Standardna dužina terapije je deset dana i od suštinske je važnosti da se sprovodi do kraja, bez obzira na to što simptomi mogu nestati već nakon drugog ili trećeg dana.
Prekid terapije pre vremena može dovesti do nepotpunog izlečenja i povećava rizik od komplikacija, uključujući reumatsku groznicu ili oštećenje bubrega.
Roditeljima se preporučuje da prate dnevno uzimanje leka i obezbede da dete popije svaku dozu prema uputstvu.
Već posle 24 sata od početka primene antibiotika dete prestaje da bude zarazno za okolinu, ali se preporučuje da ostane kod kuće najmanje 48 do 72 sata, kako bi se telo dodatno oporavilo i smanjio rizik od prenosa u kolektivu.
Oko povratak u vrtić ili školu treba se uvek dogovoriti sa pedijatrom, koji procenjuje opšte stanje deteta, trajanje simptoma i učinkovitost terapije.
Kućna nega i ublažavanje simptoma
Osim terapije koju propiše pedijatar, važno je i kako se dete neguje kod kuće tokom oporavka.
Kućna nega pomaže da se ublaže simptomi, pruži uteha detetu i ubrza proces ozdravljenja.
- Obezbedite dovoljnu hidrataciju: Deca sa visokom temperaturom i upaljenim grlom mogu izbegavati vodu, ali gubitak tečnosti mora da se nadoknadi. Nudite im vodu, blage supe, čajeve sobne temperature, a ako odbijaju gutanje, nudite tečnosti u manjim količinama, ali češće.
- Birajte laganu hranu: Mekana, blaga hrana kao što su pire krompir, griz, kuvano povrće, supice… manje iritira grlo. Izbegavajte kisele, slane i vrele namirnice jer mogu pogoršati bol.
Obezbedite odmor i miran ambijent: Dete treba da ima pristup tihom prostoru, bez viška stimulacije. San i odmor značajno pomažu imunom sistemu da se izbori sa infekcijom. Gledanje crtanih filmova ili čitanje je u redu, ali izbegavajte prekomerno korišćenje ekrana. - Smanjenje svraba i nelagodnosti zbog osipa: Ako dete oseća svrab, kupke sa dodatkom ovsenih pahuljica, kamilice ili nevena mogu ublažiti simptome. Nakon kupanja, kožu treba istapkati peškirom, bez trljanja, i eventualno naneti blag hipoalergeni losion.
- Praćenje temperature i snižavanje po potrebi: Temperatura se može snižavati paracetamolom ili ibuprofenom, uz poštovanje doza koje preporuči lekar. Ne koristiti lekove na svoju ruku, niti davati aspirin deci. Temperatura sama po sebi nije opasna, ali ako prelazi 39 °C ili se stanje deteta vidno pogoršava, obavezno se javite lekaru.
- Prirodna pomoć u ublažavanju simptoma: Grgoljanje slane vode ili čaja od žalfije može olakšati grlobolju starijoj deci. Obloge od krompira ili jogurta mogu lokalno rashladiti telo, a provetrena prostorija bez dima i jakih mirisa olakšava disanje.
- Blizak kontakt i uteha: Čak i kad dete ima temperaturu i ne oseća se najbolje, fizička blizina roditelja, utešna reč i osećaj sigurnosti imaju neprocenjiv terapeutski efekat. Objasnite detetu šta se dešava, prilagodite informacije njegovom uzrastu i budite prisutni.
Komplikacije šarlaha kod dece
Iako se šarlah u većini slučajeva uspešno leči bez posledica, važno je znati da postoje potencijalne komplikacije, naročito ako se infekcija ne prepozna ili ne leči na vreme.
Nisu česte, ali kada se jave, mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje deteta.
- Reumatska groznica: Ovo je jedna od najozbiljnijih komplikacija nelečenog šarlaha. Nastaje kao posledica autoimunog odgovora organizma na streptokokne toksine i može dovesti do oštećenja srčanih zalistaka, zglobova i nervnog sistema.Simptomi se mogu javiti 2–3 nedelje nakon nelečene infekcije i uključuju bol u zglobovima, otok, osip i ubrzan rad srca.
- Akutni glomerulonefritis: Reč je o upali bubrega koja može nastati kao posledica streptokokne infekcije. Simptomi uključuju tamnu boju urina, otoke na licu, umor i povišen krvni pritisak. Iako je većina slučajeva reverzibilna uz lečenje, zahteva pažljivo praćenje i laboratorijske analize.
- Otitis media i sinusitis: Bakterija se može proširiti iz ždrela na srednje uho i sinuse, izazivajući dodatne infekcije koje zahtevaju specifičnu terapiju.Dete se može žaliti na bol u uhu, osećaj pritiska ili gubitak sluha.
- Peritonzilarni apsces: Komplikacija teže angine pri kojoj dolazi do stvaranja gnojnog džepa iza krajnika. Manifestuje se jakim bolom, otežanim otvaranjem usta i gutanjem, kao i otokom vrata. Lečenje može zahtevati drenažu i antibiotike.
Znakovi pogoršanja koji zahtevaju hitan odlazak lekaru
Ako se visoka temperatura zadržava duže od tri dana uprkos terapiji, dete odbija da pije tečnost, slabije mokri, postaje pospano, bezvoljno ili pokazuje konfuziju, ima razloga za hitan pregled.
Takođe, svako pogoršanje opšteg stanja ili iznenadnu pojavu otoka vrata i promuklosti treba odmah proveriti.
Prepoznajte šarlah na vreme i reagujte smireno
Ako ste došli do kraja članka, sada znate kako izgleda šarlah kod dece, kako se prenosi, koji su simptomi i šta možete učiniti da dete brže ozdravi.
Nema potrebe za panikom, ali ima mesta za budnost i brigu. Šarlah više nije bolest koja nosi teške komplikacije kao nekad, jer danas postoje antibiotici koji dokazano deluju na bakteriju izazivača.
Danas je, zahvaljujući savremenoj medicini, šarlah bolest koja se tretira jednostavno i efikasno.
Prvi korak je da ostanete mirni i ne preduzimate ništa na svoju ruku, drugi da konsultujete pedijatra, a treći da obezbedite detetu sve što mu je potrebno za oporavak, kao i da obavestite i zaštitite ostale ukućane.
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, sačuvajte ga ili podelite sa prijateljicom koja takođe ima malo dete, ili drugom osobom za koju znate da joj ove informacije mogu značiti.
