Kako otvoriti privatnu kliniku u Srbiji i koje uslove morate ispuniti

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je primetan sve veći interes zdravstvenih radnika za otvaranje privatne medicinske prakse.

Razlozi za ovaj trend su brojni:

Ipak, privatno zdravstvo sa sobom nosi i određene izazove.

Pored stručnog rada, budući vlasnik ordinacije ili druge zdravstvene ustanove preuzima i odgovornost preduzetnika, od ispunjavanja zakonskih uslova, preko organizacije poslovanja, do finansijskog i poreskog upravljanja.

Svrha ovog vodiča je da pruži jasan, praktičan i korak-po-korak pregled procesa osnivanja privatne zdravstvene ustanove u Srbiji, sa posebnim naglaskom na zakonske zahteve, uslove koje je potrebno ispuniti i dokumentaciju koju je neophodno pripremiti.

Ko može otvoriti privatnu kliniku u Srbiji

Pravo na osnivanje privatne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju isključivo zdravstveni radnici koji ispunjavaju zakonom propisane uslove.

Pre svega, osnivač mora imati odgovarajuću stručnu spremu i važeću licencu za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Privatnu praksu mogu otvoriti:

Važno je naglasiti da specijalističke i uže specijalističke ordinacije mogu osnovati isključivo lekari koji poseduju odgovarajuću specijalizaciju.

Takođe, zakon izričito zabranjuje otvaranje privatne zdravstvene ustanove licu koje je istovremeno zaposleno na drugom radnom mestu, bilo u javnom ili privatnom sektoru.

Ovo pravilo ima za cilj sprečavanje sukoba interesa i obezbeđivanje pune profesionalne posvećenosti privatnoj praksi.

Pravna forma i vlasništvo

Privatne zdravstvene ustanove u Srbiji mogu se osnovati isključivo kao preduzetničke radnje. Zakon ne dozvoljava osnivanje zdravstvene ustanove u formi društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), niti je moguće imati suvlasnike ili poslovne partnere.

Osnivač je ujedno i jedini vlasnik ustanove, što znači da snosi potpunu zakonsku, finansijsku i stručnu odgovornost za njen rad.

Ovakvo rešenje zakonodavac je predvideo kako bi se jasno definisala lična odgovornost zdravstvenog radnika za kvalitet i zakonitost pružanja zdravstvenih usluga.

Vrste privatnih zdravstvenih ustanova koje se mogu osnovati

U skladu sa važećim propisima, moguće je osnovati više vrsta privatnih zdravstvenih ustanova, u zavisnosti od stručne spreme osnivača i ispunjenih uslova:

Treba imati u vidu da složeniji oblici zdravstvenih ustanova, poput klinika i bolnica, podležu dodatnim i znatno zahtevnijim procedurama, uključujući posebne dozvole, veći broj zaposlenih i strože prostorno-tehničke uslove.

Zakonski okvir

Osnivanje i rad privatne zdravstvene ustanove regulisani su nizom zakona i podzakonskih akata.

Osnivanje i rad privatne zdravstvene ustanove regulisani su nizom zakona i podzakonskih akata.

Najvažniji među njima su Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o radu, Zakon o fiskalizaciji, za koji je neophodno obezbediti odgovarajuće rešenje kao što je e fiskalna kasa za ordinacije, kao i Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja (u slučajevima kada se koristi odgovarajuća oprema).

Najvažniji među njima su:

Zbog složenosti propisa i čestih izmena zakonodavstva, snažno se preporučuje angažovanje pravnog savetnika ili stručnjaka za zdravstveno pravo kako bi se izbegle greške koje mogu dovesti do odbijanja zahteva ili kasnijih sankcija.

Uslovi koje treba ispuniti

Ispunjavanje uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti predstavlja centralni deo postupka osnivanja privatne zdravstvene ustanove.

Ovi uslovi su strogo propisani i odnose se na tri ključna segmenta:

Tek kada su svi segmenti u potpunosti usklađeni sa propisima, moguće je dobiti odobrenje za rad od nadležnih organa.

1. Kadrovski uslovi

Zdravstvena ustanova mora raspolagati odgovarajućim stručnim kadrom koji ispunjava sve zakonom propisane uslove za rad u zdravstvu.

Osnovni princip je da svaku zdravstvenu uslugu može pružati isključivo zdravstveni radnik sa odgovarajućom stručnom spremom i važećom licencom izdatom od nadležne komore.

Osnivač ustanove, ukoliko je zdravstveni radnik, u praksi najčešće predstavlja i nosioca delatnosti, ali je istovremeno obavezan da obezbedi i dodatno osoblje u skladu sa obimom i vrstom usluga koje se pružaju.

To podrazumeva zapošljavanje lekara, medicinskih tehničara, medicinskih sestara ili drugih zdravstvenih saradnika, u zavisnosti od delatnosti ustanove.

Pored stalno zaposlenih radnika, zakon dozvoljava i angažovanje dodatnih stručnjaka putem ugovora o dopunskom radu.

Ova mogućnost je posebno značajna za manje ordinacije ili ustanove koje povremeno pružaju specifične usluge, jer omogućava fleksibilnost bez potrebe za stalnim zapošljavanjem.

Međutim, i u tom slučaju angažovani zdravstveni radnici moraju imati važeće licence i ispunjavati sve profesionalne uslove.

Kod poliklinika važe znatno stroži kriterijumi.

Propisano je da poliklinika mora imati zaposleno najmanje tri lekara specijaliste iz različitih oblasti medicine, kao i najmanje dva zdravstvena radnika odgovarajuće struke (medicinske sestre ili tehničare).

Ovi zahtevi imaju za cilj da obezbede kontinuiranu dostupnost zdravstvenih usluga i adekvatan nivo bezbednosti i kvaliteta zdravstvene zaštite.

2. Prostorni uslovi

Prostor u kome se obavlja zdravstvena delatnost mora biti projektovan i opremljen tako da obezbedi bezbedno, higijenski ispravno i funkcionalno pružanje zdravstvenih usluga, kako za pacijente, tako i za zaposlene.

Minimalna površina ordinacije iznosi 10 m², što se odnosi na osnovni radni prostor za pregled i lečenje pacijenata.

Interventne prostorije, u kojima se obavljaju složenije ili hitne medicinske intervencije, moraju imati najmanje 16 m², kako bi se omogućilo nesmetano kretanje osoblja i bezbedno korišćenje medicinske opreme.

Prostor mora imati adekvatnu toplotnu, zvučnu i sanitarnu izolaciju, čime se obezbeđuju komfor pacijenata, zaštita privatnosti i ispunjavanje higijenskih standarda.

Neophodno je postojanje funkcionalnog sistema grejanja i veštačkog i prirodnog osvetljenja, kao i obezbeđen sanitarni čvor u skladu sa propisima.

Pored toga, zdravstvena ustanova mora imati odvojeni prostor za garderobu zaposlenih, kao i prostor namenjen skladištenju medicinske opreme, potrošnog materijala i lekova.

Kao deo dokumentacije obavezni su atest elektro-instalacija, kojim se potvrđuje bezbednost električne mreže, kao i tehnička skica prostora koja jasno prikazuje raspored prostorija i njihovu namenu.

3. Oprema

Medicinska i nemedicinska oprema predstavlja jedan od ključnih elemenata za dobijanje dozvole za rad.

Oprema mora biti u potpunosti usklađena sa zvaničnom Listom opreme propisanom Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti, pri čemu se zahtevi razlikuju u zavisnosti od vrste ustanove i delatnosti koju obavlja.

Oprema ne mora biti nova, ali mora biti tehnički ispravna, redovno održavana i bezbedna za upotrebu.

U praksi to znači da nadležni organi imaju pravo da izvrše uvid u stanje opreme i zatraže dodatnu dokumentaciju ili dokaze o ispravnosti.

Posebna pažnja posvećuje se opremi za hitne slučajeve.

Svaka zdravstvena ustanova mora imati obaveznu anti-šok terapiju, kao i osnovne lekove i sredstva neophodna za pružanje prve pomoći i reagovanje u vanrednim situacijama.

Ovi zahtevi postoje kako bi se obezbedio minimum bezbednosti pacijenata, bez obzira na vrstu zdravstvene usluge koja se primarno pruža.

Potrebna dokumentacija

Za pokretanje postupka osnivanja neophodno je pripremiti obimnu dokumentaciju, koja obično uključuje:

Zaključak

Otvaranje privatne zdravstvene ustanove u Srbiji zahteva ozbiljnu pripremu, dobro razumevanje zakonskog okvira i pažljivo planiranje svakog koraka. Iako proces može delovati složeno, uz adekvatnu stručnu, pravnu i knjigovodstvenu podršku, on je u potpunosti dostižan.

Pravilno postavljeni temelji na samom početku ne samo da olakšavaju dobijanje dozvola, već predstavljaju i prvi korak ka uspešnom, odgovornom i humanom poslovanju u privatnom zdravstvu.