Nenad Žarkovic 
Atopijski dermatitis je hronična, nezarazna upalna bolest kože koja se najčešće javlja kod dece do pete godine i pogađa između 15 i 20% mališana širom sveta. Osnovne karakteristike su suvoća kože, intenzivan svrab i crvenilo, a simptomi se javljaju u talasima, pogoršanja se smenjuju sa periodima poboljšanja.
Iako može izgledati kao bezazlen osip, atopijski dermatitis značajno utiče na kvalitet života deteta, remeti san, otežava koncentraciju, a ponekad uzrokuje i osećaj izolovanosti zbog izgleda kože.
Rano prepoznavanje simptoma i pravilna nega ključni su za ublažavanje tegoba i sprečavanje komplikacija.
Šta je zapravo atopijska koža kod dece?
Atopijska koža je koža kojoj nedostaje zaštitna barijera. Zbog genetskih i imunoloških faktora, koža gubi vlagu, postaje propustljiva i podložna iritacijama, alergenima i mikroorganizmima.
Kod dece sa atopijskim dermatitisom, koža nije samo „suva“, ona je i hronično upaljena, osetljiva i sklona infekcijama.
Karakteristike atopične kože kod dece:
| Osobina | Opis |
| Suvoća | Koža je gruba, zategnuta, često se peruta |
| Svrab | Intenzivan i uporan, posebno noću |
| Crvenilo | Lokalizovano na obrazima, laktovima, kolenima, vratu |
| Pucanje kože | Usled češanja, koža može ispucati i početi da vlaži |
| Infekcije | Česte bakterijske infekcije (Staphylococcus aureus) |
Kako prepoznati simptome po uzrastu deteta?
Simptomi atopijskog dermatitisa se razlikuju u zavisnosti od uzrasta:
| Uzrast | Tipične regije | Simptomi |
| 0,6 meseci | Obrazi, čelo, teme glave | Vlažni crveni osip, suva koža, pojava krastica |
| 6 meseci, 2 god | Laktovi, kolena, trup | Svrab, ogrebotine od češanja, crvenilo |
| 2,12 godina | Pregibi, vrat, šake | Zadebljala koža, hiperpigmentacija, suvoća |
| 12+ godina | Lice, vrat, zapešća | Lihenifikacija (zadebljanje kože), izražen svrab |
Šta uzrokuje atopijski dermatitis kod dece?
- Genetski faktori, Mutacije u genu filaggrin slabe zaštitnu funkciju kože.
- Imunološka preosetljivost, Koža burno reaguje na bezopasne supstance iz okoline.
- Ekološki uticaji, Suv i hladan vazduh, prašina, grinje, zagađenje.
- Ishrana i alergeni, Alergije na mleko, jaja, gluten mogu pogoršati stanje.
- Stres, I kod male dece, stresne situacije mogu izazvati pogoršanja.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu The Lancet (2021), deca koja žive u urbanim sredinama imaju do 1,8 puta veću verovatnoću da razviju atopijski dermatitis u odnosu na decu sa sela.
Kako se leči i neguje atopijska koža kod dece?
Lečenje atopijskog dermatitisa kod dece ne svodi se samo na „mazanje kreme“. To je proces koji zahteva doslednost, razumevanje uzroka i prilagođavanje svakodnevne rutine deteta.
Terapija se zasniva na dve ključne komponente: stalna, svakodnevna nega kože i ciljano lečenje pogoršanja (egzacerbacija) kada se simptomi pojačaju.
1. Emolijensi, osnova svakodnevne nege
Hidratantne kreme, mleka i masti poznate kao emolijensi čine prvi i najvažniji korak u borbi protiv atopijske kože. Njihova uloga je da obnove i očuvaju zaštitnu barijeru kože, spreče isušivanje i smanje potrebu za lekovima.
Najbolji rezultati se postižu kada se emolijensi nanose najmanje dva puta dnevno, i to odmah nakon kupanja dok je koža još blago vlažna, tada se vlagа najbolje „zaključava“ u koži.
- sadrže ceramide (lipidi koji obnavljaju kožnu barijeru),
- imaju ureu ili glicerin za dodatnu hidrataciju,
- ne sadrže parfeme, alkohol ili parabene, kako bi se izbegle dodatne iritacije.
U ovoj fazi nege posebno su korisni proizvodi koji ne sadrže dodatke koji mogu izazvati iritacije, poput mirisa i agresivnih deterdženata. Jedan od primera su i Mio listići, biorazgradivi listići za pranje veša na biljnoj bazi, razvijeni kao nežnija alternativa za odeću koja dolazi u direktan kontakt sa osetljivom kožom.
Mnogi roditelji navode da su primetili smanjenje iritacija nakon prelaska na proizvode ovakvog tipa, što može doprineti sveobuhvatnoj rutini nege atopične kože.
2. Kortikosteroidne masti, za ublažavanje upale
Kada se koža upali, zacrveni i počne intenzivno da svrbi, potrebno je uključiti lekove koji smiruju upalu. U tim situacijama se koriste kortikosteroidne kreme ili masti, koje deluju brzo i efikasno. One ne leče uzrok, ali sprečavaju dalje pogoršanje i pomažu koži da se oporavi.
Bitno je naglasiti da ih treba koristiti tačno prema preporuci lekara, i samo tokom ograničenog vremenskog perioda, jer predugo korišćenje može dovesti do stanjivanja kože ili drugih nuspojava. Postoje različite jačine kortikosteroida, i izbor zavisi od uzrasta deteta, regije kože i stepena upale.
3. Inhibitori kalcineurina, nežnija opcija za osetljiva mesta
Za regije kao što su lice, vrat, pregibi ruku i nogu, gde je koža tanja i osetljivija, lekar može preporučiti kreme na bazi pimekrolimusa (Elidel) ili takrolimusa (Protopic). One ne izazivaju stanjivanje kože i pogodne su za dugoročnu upotrebu kod dece starije od dve godine.
Ovi lekovi deluju imunomodulatorno, umiruju lokalnu upalu i svrab bez štetnih efekata koje mogu izazvati steroidne masti. Mogu se koristiti i preventivno kod dece sa čestim recidivima, odmah pri pojavi prvih znakova pogoršanja.
4. Sistemska terapija i fototerapija, rešenja za teže slučajeve
Kod dece kod koje klasična lokalna terapija nije dovoljna, a dermatitis značajno remeti svakodnevni život, može se razmotriti sistemsko lečenje.
- Fototerapiju (UVB 311nm), primenjuje se pod nadzorom dermatologa i pomaže u kontrolisanju upale kod starije dece.
- Biološke terapije, kao što je dupilumab, injekcioni lek koji cilja konkretne puteve u imunološkom odgovoru i koristi se kod umereno-teških i teških oblika dermatitisa.
Ove terapije se sprovode isključivo uz specijalistički nadzor, i kada je potvrđeno da blaže mere ne daju rezultat.
Kada ići kod lekara?
- Svrab ne prestaje danima i utiče na spavanje
- Koža vlaži, krvari ili ima žućkaste krastice (znak infekcije)
- Simptomi se vraćaju često, uprkos nezi
- Postoji istorija alergija u porodici
- Dete pokazuje znake anksioznosti ili nervoze zbog svraba
Lekar obično postavlja dijagnozu na osnovu kliničkog izgleda i anamneze. U težim slučajevima mogu se raditi testovi na alergene ili analiza kože.
Primer dnevne rutine nege kože kod deteta
| Doba dana | Aktivnost nege |
| Jutro | Umivanje vodom, emolijens bez mirisa |
| Pre izlaska | Zaštita od vetra i hladnoće, slojevita odeća |
| Tokom dana | Po potrebi nanošenje kreme na problematična mesta |
| Uveče | Kupanje 5,10 min u mlakoj vodi, emolijens, terapija |
Psihološki aspekt, dete i atopijska koža
- Problema sa spavanjem zbog svraba
- Smanjenim samopouzdanjem (posebno kod starijih)
- Ograničenjima u svakodnevnim aktivnostima
Studija iz časopisa Journal of Allergy and Clinical Immunology (2019) pokazuje da čak 50% dece sa atopijskim dermatitisom ima poremećaje sna, što direktno utiče na ponašanje, pažnju i razvoj.
Roditelji bi trebalo da budu empatični, da ne sputavaju dete već da mu pomognu da razume svoje stanje i nauči da se sa njim nosi.
Zaključak
Atopijski dermatitis kod dece nije samo estetski problem, već hronična bolest koja zahteva pažljivu negu, stručan nadzor i emocionalnu podršku.
Pravilno prepoznavanje simptoma, dosledna rutina sa emolijensima, kao i pravovremena terapija u slučaju pogoršanja, ključni su faktori uspešnog upravljanja ovom bolešću. Uz odgovarajuću podršku roditelja, lekara i dostupnost kvalitetnih preparata, većina dece može živeti normalno i bez većih posledica.