Dečije prehlade iz meseca u mesec – šta je normalno, a kada treba reagovati

Mnogi roditelji imaju utisak da je njihovo dete „stalno bolesno“, posebno tokom vrtićkog doba.

Prehlade se smenjuju, simptomi traju danima, i onda samo što se dete oporavi – sve ponovo počinje.

Iako ovo može delovati zabrinjavajuće, u većini slučajeva radi se o potpuno normalnoj pojavi.

Danas ćemo jasno razdvojiti uobičajene simptome dečije prehlade od situacija koje mogu biti sumnjive i zahtevati pregled pedijatra.

Koliko puta godišnje je „normalno“ da se dete prehladi?

U periodu ranog detinjstva, naročito između prve i šeste godine, prehlade su izuzetno česte i predstavljaju normalan deo razvoja imunog sistema.

Roditelji se često iznenade kada primete da dete jedva završi jednu prehladu, a već pokazuje znake sledeće.

Međutim, učestale prehlade nisu znak slabog zdravlja, već naprotiv, pokazatelj da imuni sistem aktivno uči da se bori protiv različitih virusa.

Kod većine dece uobičajeno je da se prehlade:

Ove brojke nisu znak zabrinutosti, već realnost u kojoj mališani svakodnevno dolaze u kontakt sa velikim brojem mikroorganizama.

Zašto se deca tako često prehlađuju?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih su prehlade kod dece toliko učestale:

Nezreo imuni sistem

Imuni sistem male dece tek se razvija.

Svaki novi virus predstavlja novo „gradivo“ za odbranu njihovog organizma. Upravo zato su prve godine života najintenzivnije kada je reč o prehladama.

Boravak u kolektivu

U vrtićima i jaslicama deca su u bliskom kontaktu, često dodiruju iste igračke i površine, stavljaju ruke u usta i još uvek nemaju formirane higijenske navike.

Ovo omogućava brzi prenos virusa među decom.

Velika raznovrsnost virusa

Postoje stotine respiratornih virusa. Imunitet kod dece na jedan virus ne pruža zaštitu od drugih.

Zato dete može biti prehlađeno više puta u kratkom periodu, a da se svaki put radi o različitom uzročniku.

Tipični simptomi prehlade kod dece

Kada se dete razboli, roditelji često pokušavaju da što pre procene da li je reč o običnoj prehladi ili nečem ozbiljnijem.

Zato je važno razumeti kako izgleda „klasična“ virusna prehlada kod dece.

Iako simptomi mogu delovati intenzivnije nego kod odraslih, posebno kod male dece, oni su u većini slučajeva blagi i prolaze bez komplikacija.

Treba imati na umu da se simptomi razvijaju postepeno i da ne moraju svi biti prisutni istovremeno.

Uobičajeni znaci koji ukazuju na virusnu infekciju jesu:

1. Curenje ili zapušen nos

Ovo je najkarakterističniji simptom. Sekret može biti vodenast na početku, zatim gušći, a tokom nekoliko dana može promeniti boju od providne do žućkaste ili zelene.

Promena boje sekreta sama po sebi nije znak bakterijske infekcije, već deo normalnog toka virusne bolesti.

2. Kašalj

Kašalj je prisutan u različitim oblicima:

• na početku je najčešće suv i nadražajan
• kasnije postaje vlažan ili produktivan, kako se sekret sliva niz grlo

Ovaj proces je očekivan i ne znači da se infekcija pogoršava. Kašalj može potrajati duže od ostalih simptoma jer disajnim putevima treba vremena da se u potpunosti oporave.

3. Blaga povišena temperatura

Temperatura kod prehlade najčešće je blaga i može se povremeno javljati tokom nekoliko dana.

Kod neke dece uopšte ne raste, dok druga mogu imati kratkotrajan skok temperature kao reakciju na virus.

Blaga povišena temperatura je znak da imuni sistem aktivno reaguje.

4. Umor i malaksalost

Deca deluju sporije, pospanija su, mogu odbijati igru i žele više odmora nego inače. Ovo je očekivano jer telo troši energiju na borbu protiv virusa.

5. Razdražljivost, slabiji apetit i poremećen san

Ovi simptomi su naročito izraženi kod beba i dece mlađeg uzrasta.

Zapušen nos otežava disanje, naročito tokom hranjenja i spavanja, što dovodi do nervoze, kraćih obroka i čestog buđenja noću.

Ove reakcije ne potiču od samog virusa, već od neprijatnosti koje simptomi stvaraju.

Kada trajanje prehlade postaje sumnjivo?

Iako je prehlada najčešće blago i samoograničavajuće oboljenje, korisno je znati kako izgleda njen tipičan tok.

Ovo pomaže roditeljima da prepoznaju trenutak kada nešto odstupa od očekivanog.

Prehlada najčešće prolazi kroz sledeće faze:

Kod mlađe dece, naročito beba i dece mlađe od tri godine, kašalj može ostati prisutan i nekoliko nedelja, iako se ostatak simptoma povlači.

Deca koja idu u vrtić često prelaze iz jedne infekcije u drugu bez dužeg razmaka. To ne znači da jedna prehlada traje predugo, već da je modifikovana sledećom infekcijom.

Organizmu je potrebno vreme da stekne otpornost na veliki broj različitih virusa, što se najintenzivnije dešava upravo u ovom uzrastu.

Najčešće zablude o dečijim prehladama

Zbog prenosa informacija s generacije na generaciju i različitih saveta iz okoline, oko prehlada se stvorilo mnogo pogrešnih uverenja.

Razlikovanje činjenica od mitova pomaže da se donose ispravne odluke u vezi sa detetovim zdravljem.

„Promaja i hladnoća izazivaju prehladu.“ – netačno

Promaja i hladnoća ne mogu direktno da izazovu prehladu. Uzrok je uvek virus. Hladno vreme samo pogoduje širenju virusa jer se više vremena provodi u zatvorenom i suvom prostoru.

„Zeleni sekret znači bakterijsku infekciju.“ – netačno

Boja sekreta ne može pouzdano da odredi da li je u pitanju bakterija. Zeleni sekret je najčešće normalna faza virusne infekcije i rezultat je aktivnosti imunih ćelija.

„Ako nema temperature, nije virus.“ – netačno

Mnoga deca prolaze virusne infekcije bez ikakvog porasta temperature, posebno ako je imuni sistem već imao kontakt sa sličnim virusom.

„Jedna prehlada stvara imunitet na sve viruse.“ – netačno

Zbog ogromnog broja respiratornih virusa, imunitet se stvara samo na konkretan virus, dok ostali i dalje mogu izazvati infekciju.

Kada treba posetiti pedijatra?

Iako je većina prehlada potpuno bezazlena, postoje situacije u kojima je neophodno potražiti stručni pregled.

Ovo služi da se isključe eventualne komplikacije poput bakterijskih infekcija uha, sinusa ili pluća.

Roditelji treba da posete pedijatra ako:

U svakom slučaju, ako roditelj ima nedoumicu, bolje je proveriti stanje deteta nego brinuti.

Ipak, važno je naglasiti da se većina prehlada kod dece rešava spontano, bez potrebe za medicinskim intervencijama.

Zaključak

Većina dečijih prehlada prolazi bez komplikacija i deo je normalnog procesa izgradnje imuniteta.

Kada roditelji razumeju šta je uobičajeno, a šta može značiti da je vreme za pregled, mnogo lakše se nose sa čestim virusima koje mala deca donose iz kolektiva.

Poznavanje toka i učestalosti prehlada može značajno smanjiti nepotrebnu brigu i pomoći roditeljima da sa više sigurnosti prate zdravlje svog deteta.